О нама

Црква посвећена Светом Николи, налази се у Београдском насељу Вишњица. Вишњица се убраја међу најстарија насеља београдске околине, а на овом подручју регистрована су налазишта из различитих историјских раздобља.

Међу првим подацима о овом светом храму, налази се помен кроз запис вишњичког свештеника из 1738. године. У том запису стоји да је првобитна црква била посвећена Арханђелима Михаилу и Гаврилу. У попису имања цркава и манастира из тридесетих година 18. века, ова црква се помиње као „Храм Светих Архистратигова“, и том приликом наводи се да је вишњичка црква имала богат црквени инвентар. Више података током 18. века о овој цркви нема.

Током првих деценија 19. века, на основу архивских података, ова је црква била у рушевинама и служила је као мајдан одакле је одношен камен за изградњу цркава и грађевина у Београду, и околним местима. Постоји запис да је 1829. године у Вишњицу долазио по налогу кнеза Милоша, чувени мајстор Јања да би пронашао камен за изградњу цркве у Шапцу.

Десет година кансије, 1839. године, мештани Вишњице, остварили су своју жељу да изграде нову цркву. Подизање нове цркве било је на старом црквишту, и мада она тада није била потпуно завршена, ипак су се вршила Богослужења. Постоји запис да су мештани Вишњице 7. априла. 1842. године упутили писмо кнезу Милошу са молбом за дозволу да могу сакупљати прилоге у Београду за довршење цркве, и набавке ствари за њу. Тада је настао први иконостас цркве, који касније услед разних дешавања, није сачуван чак ни у фрагментима. У то време црква је посвећена Светом Николи.

У летопису храма је забележено да су вишњичку цркву често посећивали краљ Милан и краљица Наталија са сином краљем Александром, посебно о летњем Светом Николи. Записано је и да је краљица Наталија богато даривала цркву, народ и школу у Вишњици.

Црква посвећена Светом Николи у Вишњици, саграђена је као складна једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом, нешто ужом од брода, и две полукружне певнице, засведена полуобличастом сводом. Зидана је каменом, са пуним конструктивним зидовима споља обрађеним малтером, и покривена двоводним кровом. У обради фасаде, на којој дуж целе површине тече фриз слепих аркада, јасно су уочљиви елементи српске средњовековне архитектуре. Западним прочељем доминира декоративно обрађен портал са нишом у којој је смештена представа патрона храма, изведена у техници мозаика. Унутрашњост цркве је јединствен и састоји се од олтарског простора и наоса са северном и јужном певницом. Године 1924. године, југозападно од цркве изграђен је двоспратни звоник квадратне основе, изведен у опеци, и ојачан контрафорима. А данашњи иконостас је израђен у новије време када га је 1938. године дрворезбарио Милан Милојевић.

Црква Светог Николе у Вишњици, представља архитектонско-урбанистичу вредност, као карактеристичан пример сакралне архитектуре у Србији у доба прве владавине кнеза Милоша Обреновића, када су барокни утицаји замењени наслеђем српске срењовековне уметности, што се пре свега види у пречишћеној декорацији фасада. Црква је утврђена за културно добро 2005. године.