Свети Никола, Свети Николај Чудотворац, Архиепископ Мирликијски (грчки : Άγιος Νικόλαος), светитељ чијим молитвама су се дешавала многа чуда. Као светитељ који је тајно делио дарове, постао је радост за све хришћане. Како је поштован на истоку и западу, сматра се васељенским свецем. Свети Никола је најчешћа слава у Српским породицама из више разлога, као што су доброчинство, скромност, милосрђе, утешитељство. Свети Никола сматра се такође заштитником морепловаца и трговаца. Српска Православна црква, Никољдан обележава на дан упокојења Светог Николе, 19. децембра по Грађанском (нови, Грегоријнски) календару, односно 6. децембра по Јулијанском (стари-рани) календару. Пренос моштију Светог оца Николаја, обележава се 22. маја (по Јулијанском 9. маја).
Житије
Свети Никола, је рођен у Малој Азији током трећег века (270. године). Био је син јединац знаменитих и богатих родитеља. Од оца Теофана и мајке Ноне из ликијског града Патара. Духовном животу подучавао га је стриц Николај, Епископ патарски. Замонашио се у манастиру Нови Сион. Када му се родитељи упокојише, Николај раздели имање сиромашнима, а себи не остави ништа. Као свештеник у родном граду прочуо се милосрђем. Његове свештеничке активности су се дешавале у време жестоких прогона Хришћана у време цара Диоклецијана и Максимијана. У то време је био бачен у тамницу, али он је и у затвору наставио да проповеда Јеванђеље и приводи људе Христу. По доласку на власт Лицинија, толерантност према Хришћанима је порасла, па је у то време Свети Никола путовао у Египат и Палестину. По повратку је постављен за Епископа града Мира, у Ликији. Мудар, милостив и одважан, Свети Николај је био прави пастир свог стада и велики заштитник Хришћана. Присуствовао је на Првом васељенском сабору у Никеји (325 г.). Из велике ревности према истини ударио је јеретика Арија и због тога био удаљен са Сабора и лишен епископског достојанства. Враћен је пошто су се сам Господ Исус Христос, и Пресвета Богородица јавили неколицини првих архијереја на Сабору и објавили Своје благоволеније према Николају. У јављању су видели како Христос предаје Светом Николи књигу Светог Јеванђеља, а Богородица омофор, симбол епископског достојанства. На основу тога, враћен је на Сабор као канонски Епископ. Милостив, праведан, истинит и велики заштитник људи, још за живота сматран је светитељем, па су га призивали они који се нађу у муци и невољи. Јављао се у сну, на јави и доносио утеху и мир међу људе. Упокојио се у дубокој старости 6. децембра 343. године. Његове мошти су пренешене 1087. године из ликијског града Мира у Бари, који је у то време био Православни град, где се и данас налазе.
Пренос моштију
У једанаестом веку, Турци су освојили скоро све области источног римског царства у Азији, па су свуда немилосрдно прогонили Хришћане, рушили храмове и спаљивали мошти светитеља. И град Мир је био изложен њиховим насртајима, те су се многи становници из њега иселили. Тада су многе цркве у доњој Италији потпадале под Цариградску Патријаршију, па и црква града Барија у Италији, на Јадранском мору. Једном свештенику у граду Бари, јавио се Свети Николај у сну речима: "Иди, јави народу и освећеном сабору, да моје тело из Мира у Ликији пренесу у Бари, јер није угодно Господу да остане у пустом и безљудном граду". Било је то 1096. године. Грађани Барија натоваре три лађе са житом, преруше калуђере у лађаре, па их пошаљу у источне крајеве да жито продају а мошти да донесу. Овој експедицији сретно испаде за руком да пронађу тело Светог Николе у мирској цркви, натоваре га на лађу и донесу у Бари. Осмог маја пред вече, приспеју путници у Бари, и уз велику свечаност и литију светитељеве мошти су положене у цркви Светог Јована Претече. У цркву одмах навале многи слепи, глуви, неми, душевно болесни тражећи исцељење, а многи су га и добијали. После три године, подигну грађани Барија велелепну цркву Светом Николи и ту пренесу његове мошти. Овом храму касније је и српски краљ Св. Стеван Дечански слао богате прилоге и читав храм у сребро окитио, јер је и њему Свети Никола вид повратио (као што је речено у његовом животопису).
Из Охридског пролога
Свети Николај Чудотворац, Архиепископ мирликијски. Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се Свети Николај код свог стрица Николаја, Епископа патарског, и замонаши се у манастиру Нови Сион, основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Николај раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, мада он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: "Да не зна левица твоја што чини десница твоја" (Мт 6,3). Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: "Николаје, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах потом чудесним Промислом Божијим би изабран за Архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, Свети Николај био је прави пастир добри стаду своме. У време гоњења Хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном бачен у тамницу, но и у тамници поучаваше људе закону Божијем. Присуствовао Првом васељенском сабору у Никеји, и из велике ревности према истини, ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благовољење према Николају. Заштитник истине Божије овај дивни светитељ био је вазда и одважан заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као Анђео Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо наблизу и надалеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсијева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у Царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6. децембра 343. године.
Светог оца Николаја
Четир' стране света славе
Ко витеза силне вере.
Вере Божје, вере праве.
Од колевке Богу предан,
Од колевке све до краја;
Па прослави и Бог њега -
Свога верног Николаја.
За живота славан беше,
А по смрти још славнији,
Моћан беше и на земљи,
А са неба још моћнији.
Светла духа, чиста срца,
Он храм беше живог Бога:
Народи га зато славе
Као свеца чудеснога.
Богат славом Николаје.
Он свечаре своје воли,
Пред престолом вечног Бога
За њино се добро моли.
Благослови, Николаје,
Благослеви људе твоје,
Што пред Богом и пред тобом
На молитви смерно стоје.